- Полазак детета у школу представља важан тренутак у животу сваке породице и као такав изазива низ промена. Прелазак из једне развојне фазе у другу, носи са собом низ турбуленција и изазова, а да би промене биле мање бурне, важна је фаза припреме пре преласка на следећи степеник развоја, у овом случају је то полазак у основну школу.
Спремност детета за полазак у школи заправо представља одређен степен развоја различитих аспеката, који ће детету омогућити да се успешно адаптира на новонасталу ситуацију и одговори на захтеве школе. Школе превазилазе традиционални приступ, који је више био оријентаисан у смеру дете по мери школе, и континуирано се мењају како би постале школе по мери детета. Ово можемо поистоветети са зрелошћу детета за полазак у школу. Сасвим је неочекивано да свако дете буде подједнако спремно, што не значи да ће бити и мање успешно.
Предшколским припремним програмом предвиђено је да дете усвоји одређена знања, али и да пре свега овлада одређеним вештинама.
Препоруке на чему треба радити:
- Самосталност је предуслов зрелости и личног задовољства. Родитељи и васпитачи имају задатак да подстичу децу да се осамостале. Од будућег ученика, ђака првака, очекује се да самостално једе, да се самостално облачи, везује пертле и води рачуна о својим стварима. Редовним практиковањем наведених активности дете ће развити рутину и брзину која ће му олкашати боравак у школи. „Нека ја ћу то брже“, „Немој да се мучиш“ ,„Ти ћеш када порастеш“ само су неке од реченица које можемо чути од родитеља. Уместо тога деци пружите прилику да погреше, да преузму одговорност и постану самостални;
- Уколико научите дете да брине о својим играчкама, бринуће и о школском прибору;
- Уколико научите дете да када заврши игру покупи своје играчке и врати на своје место, олакшаћете детету да научи да организује радни простор и материјал за учење;
- Устаљивање ритма одласка на спавање и устајање веома је важно. Деци је потребно обезбедити минимун 8 сати сна.
- Посебно треба обратити пажњу на дететову концентрацију, пажњу и графомоторику. Дете у овом узрасном периоду нема пажњу дужу од 10-15 минута, уколико је краћа, родитељи треба да подстичу и усмеравају дете на различите активности и да истрају у тим активностима ( ако започну неки цртеж да га заврше, ако слушају кратку причу да саслушају до краја, ако слажу слагалице да их заврше до краја, игра не љути се човече подстиче стрпљење и чекање свог реда…). ИНСИСТИРАЈТЕ НА ИСТРАЈНОСТИ и ЦЕЛИНИ. Деца данас живе у времену брзих промена и чешће су изложена бројним дражима што поспешује потребу да често траже нове активности и промене.
- Детету треба читати кратке приче, али обавезно након читања разговарати о прочитаном и инсистирати да дете на питање одговара пуном реченицом. На тај начин дете ће богатити свој речник. Важно је дете научити да слуша и следи дата упутства, то ће помоћи да у школи боље ради, и да може да Вам пренесе све у вези учења и домаћих задатака.
- Емоционална писменост- разговарајте са децом о емоцијама, помозите им да препознају своје емоције, да их изразе; разговарајте ви о Вашим емоцијама, испричајте деци како сте се осећали када се нешто догодило. Деца кроз цртеж могу изразити своје емоције, што често и чине, а да тога нисмо ни свесни. Уколико нешто не желе да Вам испричају замолите их да Вам нацртају шта се то десило па су сада љути, тужни или срећни. Одрасли често говоре деци да не плачу, да се не љуте, да буду „мирни“ што код деце развија уверење да емоције не треба испољавати већ потискивати, да није у реду да се лоше осећамо; да ако будем плакао/ла мама и тата ме неће волети. Нека ваша порука буде да су сва осећања могућа и прихватљива. Када научите дете да препознате емоције научићете их и да успоставе самоконтролу, да преузму одговорност и реше проблем.
- Добра припрема не значи да дете зна да пише сва слова, већ да развије графомоторику и моторику шаке. Ради бољег развоја графомоторике треба обратити пажњу на моторику шаке и прстију.Деца треба да обликују пластелин ,глину, да праве слике и предмете од пасуља, пиринча, кукуруза, низањем перли, откопчавањем и закопчавањем дугмића , шивењем, да вежбају пинцета хват, да користе маказе,…У овом периоду дете не треба учити писању и читању, јер погрешно научено се тешко исправља. Леворуку децу не треба насилно преорјентисати на коришћење десне руке. Обраћати пажњу на правилно држање тела при седењу као и правилном држању оловке.
- Реакција на фрустрацију и неуспех. Оно што је примећено у пракси последњих година је много нижи праг толеранције деце на фрустрацију и неуспех. Суочавање са првим школским оценама, тешкоћом да се реши неки задатак, уочавањем да је неко „бољи“ од нас само су неке од активности које код одређеног броја деце буду пропраћене бесом, плакањем, одбијањем рада и бурним реаговањем. У циљу превенције наведених реакција важно је децу сочити са реалним ситуацијама. Похваљујте децу и не очекујте да распреме собу исто као ви, не поредите дете са страријим детеом, или било ким. Поредите дете са самим собом: укажите му колико је напредовао/ла, погледајте цртеже које је раније цртао/ла….Друштвене игре у којима нису увек победници пружају прилику да са децом разговарате о успеху, да их бодрите, да разговарате о томе шта је све потребно да дођемо до одређеног циља. На својим свакодневним примерима објасните деци да сви греше, и да је у реду да се погреши. Правите стратегију за решавање проблема;
- Представљање школе. Родитељи имају велику улогу у представљању будуће школе. Родитељи који се плаше поласка детеа у школи, очекују да ће имати много више обавеза и захтева, често то преносе и на децу. Причајте о школи позитивно, искористите прилку отоворених врата и сличних активности да дете одведете у школу. Иазберите заједно школски ранац, осмислите уређење радног простора за дете..испричајте детету лепе тренутке вашег школовања.
- Постепено превазилажење егоцентризма. Дете треба да схвати да није центар свих дешавања, да постоје и други и да они имају своје потребе. Разговарати о правилима понашања, правилима игре, правилима у решавању конфликтних ситуација ( да уме да се стави у улогу другог ).Код детета развијати умеће комуникације: да саслуша другога до краја, да не прекида другога када говори, да користи речи – хвала, изволите, молим,…
- Верујемо да су многа деца овладала поменутим вештинама и да су усвојила правила понашања, али уколико сматрате да ваше дете није у потпуности овим овладало имате још увек довољно времена да се добро припремите за полазак у школу.
- Уз Вашу подршку и љубав дете ће се успешно припремити за полазак у школу.
Први сусрет са педагогом и/или психологом
Први контакт који дете оставри са школом, најчешће је тестирање у педагошко-психолошкој служби. Децу не треба плашити, али ни умањивати значај ове ситуације. Кажите детету да ће у школи разговарати са психологом, да ће урадити један квиз, да нема потребе да се плаши, али да треба да се трдуи да покаже све што зна и да слободно одговара на питања. Трудите се да дете на тестирање дође одморно и наспавано.
Стандардизован тест Тип1 састоји се од субтестова којим се добијају информације о дететовом предзнању, способности запамћивања, вербалним способностима и зрелости логичких операција.
Смиљана Вујадиновић, психолог
Тања Дивнић, педагог