У јучерашњем трагичном догађају у ОШ„Владислав Рибникар” Београд изгубили смо наше ученике и запосленог у тој школи. У тренутку тешком за целу заједницу, важно је да се потрудимо да у школама обезбедимо заједништво и усаглашено деловање како бисмо спречили трауматизацију деце која су упозната са овом трагичном ситуацијом.
Потребно је да знамо да су кризне ситуације и догађаји саставни део живота сваке заједнице. Да ли ће неки кризни догађај изазвати стрес зависи од личног доживљаја колико таква промена угрожава наше физичко и ментално здравље, али сада имамо суочавање са ситуацијом која због блискости улога у којима се налазе сви ученици представља универзални стрес. Без обзира на то што многи ученици нису били укључени у сам догађај, нису били у непосредној близини, већ су имали сазнања о догађају, вероватно ће показати неке реакције на трауматски догађај што захтева Вашу подршку.
Како помоћи деци основношколског узраста након кризних ситуација?
» Будите стрпљиви. Дајте времена детету да се опорави
» Саслушајте своје дете сваки пут кад жели да разговара о тешким догађајима
» Немојте избегавати одговоре на питања које вам дете поставља и немојте давати нејасне одговоре
» На конкретна питања одговарајте конкретно
»Потражите стручну помоћ
» Ако дете има потребу за осамљивањем и плакањем, пустите га, али га не остављајте сувише често само у кући, посебно не ноћу
» Помозите му да задовољи потребу за сигурношћу – будите поред њега и организујте заједничке активности
» Побрините се да се дневне активности одвијају на уобичајени начин
» Водите рачуна да дете довољно спава и да се разноврсно храни
» Прихватите могућност да ће се ваше дете понашати као да је неколико година млађе
» Показујте му љубав чешће него раније
» Не љутите се ако вам се чини да је дете постало дрско или непослушно
» Немојте га кажњавати ако пропусти неку школску обавезу
» Немојте му замерити ако се ноћу умокри или дође у ваш кревет
» Искажите оптимистичка очекивања везана за будућност
» Подстичите га на активности које иначе воли (спорт, цртање, слушање музике…).
ЗАПАМТИТЕ: НЕЋЕ помоћи
» Негирање да је имао тешко искуство, потискивање непријатних осећања
» Избегавање разговора о догађају
» Пожуривање да се опорави, умањивање његових осећања („То је прошло, живот иде даље…“,“ Није то ништа…“, „Не треба да се бојиш, ниси више мали/а“). Дете тада може да има осећај да га не разумете
» Потискивање ваших осећања и реакција.
И оно најважније: ВИ СТЕ СВОМ ДЕТЕТУ НАЈБОЉИ ПОМАГАЧ!
Ако овакве трауматске реакције трају дуже од неколико дана, потребна је психолошка кризна интервенција која представља психолошку прву помоћ и циљ .јој је стабилизација когнитивних и емоционалних процеса како би се смањила учесталост појаве дугорочних негативних последица догађаја.
За више информација потребно је да контактирате:
СОС телефон Министарства просвете 0800 200 201 (од 8 до 15.30 часова), мејл zastitaodnasilia@prosveta.gov.rs
Две линије за подршку Института за ментално здравље 063/8681757 и 063/8682217
Онлајн подршку Друштва психолога, почевши од петка, https://www.dps.org.rs/
Онлајн подршку коју пружа НАДЕЛ, број 161 у времену од 18 до 22 часа
Клинику за психијатрију УКЦС —тим за подршку: 066/8300854, 011/3662124, 063/310723
Са ЦИЉЕМ пружања подршке ученицима, родитељима и запосленима у кризним ситуацијама, посебно Вас упућујемо на поступање у складу са приручником „Психолошке кризне интервенције у образовно-васпитним установама” који садржи прецизна упутства (https://prosveta.gov.rs/wpcontent/uploads/2022/02/C5Psiholoske-krizne-intervenciie-u-obrazovno-vaspitim-ustanovama.pdf)
