Историјат
ОШ »Мајка Југовића« наставља традицију најстарије српске школе Земуна. Кроз рад школе преламала се историја овог града.
ОШ “Мајка југовића”
Не може се са сигурношћу утврдити датум настанка прве школе за српске ђаке. У историјским изворима се појављују датуми који почетак школства у Земуну везују за период од 1720-1725. Постоје записи да су се образовањем бавила духовна лица и образованији појединци. Деца су углавном школована за трговце и припремана за свештенички позив.
Земунска православна општина је добила 1745. г. дозволу за подизање Светониколајевске цркве у чијој порти је отворена Општа српска основна школа за подизање младежи. Ова година се сматра почетком образовања у Земуну и почетком рада ОШ »Мајка Југовића« . Поред српске деце школу су похађала и деца Грка и Цинцара. У школи се учила веронаука, моралне поуке, читање и писање славеносрпских, латинских и немачких слова и текстова. Прво прослављање Светог Саве као школског заштитника одржано је на Савиндан 1812.г. у овој школи у Земуну и оно се временом проширило у све крајеве где живе Срби.
Српска мешовита школа у Доњем граду саграђена је на месту порушених кућа у близини црквеног здања Богородичине цркве. Овде се школовао и један од најзначајнијих песника српске књижевности Бранко Радичевић.
Бранко Радичевић
Пошто није била довољно велика, 1822.г. саграђена је нова зграда школе у којој је основана и Славеносербска библиотека земунска (1825.г.), једна од најстаријих у Србији. Традицију ове библиотеке данас наставља земунска библиотека »Свети Сава«. У истој згради, 1840. или 1842. г, је основана и Прва српска женска школа у Земуну и једна од првих код Срба уопште. Након преласка у нову зграду у школску наставу уведени су и нови предмети – појање и српска историја.
Почетком 20. векa, да би се обезбедили повољнији услови за рад школе, a имајући у виду оронулост старе зграде (из 1822. г.), Српска православна црквена општина је подигла нову зграду у старом језгру Земуна – Дом српске православне цркве. На простору између Бежанијске, Светосавске и Рајачићеве улице саграђена је, у духу српског романтизма, монументална једноспратница према плановима младог земунског инжењера Косте Атанацковића – Станишића.
Дом српске православне цркве општине Земун
Зграда је била једна од најлепших у граду и у њој је Српска школа радила до почетка Првог светског рата. Све време трајања Првог светског рата Српска школа је, под окриљем народно-црквене аутономије, сачувала националнии верски карактер и допринела организованијој заштити српских интереса у многонационалној монархији. Стварањем нове државе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, настале су промене у раду и организацији основних школа. Српска школа је постала државна, а учитељи државни чиновници. Уведени су нови предмети: српско-хрватско-словеначки језик, земљопис, познавање природе, телесне вежбе по соколском систему, ручни рад.
Школа је радила до почетка Другог светског рата када је њене просторије запосела немачка војска, која је један део зграде претворила у затвор. До завршетка рата школа је променила неколико локација, али је радила и у условима окупације. Када су јединице НОВЈ ослободиле Земун 22.октобра 1944. г. школску зграду је заузела војска и за своје потребе је користила све до 1953. године.
Милић од Мачве: графика „Мајка Југовића“, дар аутора школи
Од 1993. г. школа носи званични назив једне од интегрисаних школа, »Мајка Југовића« и ради у згради у Градском парку која је саграђена 1899. г. према плановима архитекте Јанка Хољца.
Основна школа »Мајка Југовића«је основана 1949.г. и радила је у Улици Тошин бунар бр. 17. Крајем 1953. г. Народни одбор општине Земун је донео одлуку да се у Дому српске православне црквене општине отвори основна школа са називом Осмогодишња школа »Душан Вукасовић Диоген«. Школа је самостално радила од 1954.г. до 1969.г. када је 1. септембра интегрисана са ОШ »Гоце Делчев« . У исто време смањиван је и број полазника у ОШ »Мајка Југовића« ,те је и она припојена ОШ »Гоце Делчев«.ОШ »Гоце Делчев« почиње са радом 1. септембра 1956. године у Градском парку.
Ова зграда је обликована у духу историцизма и тада владајуће сецесије.
У овој згради се налазила Градска девојачка школа, а касније је њене просторије користила Државна грађанска школа, Државна женска реална гимназија. Због свог значаја и архитектуре, зграда је под заштитом државе као споменик културе.
Према постигнутим резултатима у настави, ваннаставним активностима и уређености брзо је стицала углед и постајала једна од најбољих просветних установа у Земуну и Београду.
Најзначајнија признања су Октобарска награда СО Земун (1970. г.) колективу школе − награда за »остварене резултате у културно-васпитној функцији школе, а посебно за успешну организацију физичке културе и здравствене рекреације ученика« и награда »Доситеј Обрадовић« (1981. г.) − награда Града Београда »за значајна достигнућа у области васпитно-образовног рада«.
Успешан рад потврђују препуне витрине диплома, пехара, захвалница и плаката. У успехе убрајамо и наш школски лист »Реч Југовића« који наставља традицију првог школског листа »Наша реч«, који је почео да излази 1958. г. Године 1986, на Савезном конкурсу дневног листа »Политика«, лист »Наша реч« је проглашен за најбољи школски лист. Много љубави и знања је уложено да школа буде што боља и запаженија.
Школска зграда са почетка 20. века
Данашњи изглед школе
